Kada je država pomagala bankarski sektor, koji je bio u lošem položaju usled ekonomske krize, banke kojima je trebala pomoć uzimale su kredite od države po kamatnoj stopi od 1,25 odsto, koliko je krajem 2009. godine iznosila referentna kamatna stopa Evropske centralne banke (ECB). Sada te iste banke klijentima tokom moratorijuma obračunavaju kamatu koja je od pet do sedam odsto, izjavio je poslanik Raško Konjević (SDP). On je kazao da je to nekorektno i nesolidarno ponašanje banaka prema državi i građanima.

– Prije 12 godina je bila kriza finansijskog sektora. Tada je Skupština usvojila zakon o pomoći bankarskom sektoru i banke, koje su to željele, mogle su pozajmiti sredstva od države po kamati koja je bila referentna kamata ECB. Krajem 2009. godine kada su banke pozajmile sredstva kamata je bila 1,25 odsto. To je pomoć građana bankama kada su banke bile u krizi, a danas kada su građani i privreda u krizi banke ne žele da koriguju kamate u periodu moratorijuma. Banke će tokom moratorijuma građanima obračunati ugovorenu kamatu koja je od pet do sedam odsto u prosjeku – rekao je Konjević juče u Skupštini prilikom obrazlaganja predloga Zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza korisnika kredita. Taj predlog, kao ni ostali ekonomski predlozi SDP-a nisu uvršteni u dnevni red Skupštine, koja je juče počela.

U vrijeme ekonomske krize zakonsku mogućnost ostvarila je Prva banka, koju je država pomogla sa 44 miliona eura. Najveći pojedinačni akcionar Prve banke je Aco Đukanović, dok je na čelu Vlade tada bio njegov brat Milo Đukanović, aktuelni predsjednik države.

Pravo na moratorijum do sada je iskoristilo 66 hiljada klijenata banaka u Crnoj Gori. Konjević je kazao da će banke od moratorijuma, tokom kojega će obračunati ugovorenu kamatu klijentima, imati dodatan prihod od 20 miliona eura.

– To u prevodu znači da će neki taksista, frizer, zanatlija, koji mjerama Vlade ne može da radi i bio je prinuđen da uđe u moratorijum, produžiti rok otplate kredita za tri mjeseca i platiti dodatnu kamatu za ta tri mjeseca. Prema sadašnjem stanju banke će obračunati 20 miliona eura kamate. Jedino logično pitanje je da li je prema ovim ljudima pošteno i solidarno da se obračunavaju kamate. Poslanici imaju hiljadu i po eura plate, guverner preko tri i po hiljade, i svi mi može da vraćamo kredite bez moratorijuma, ali se moratorijum odnosi na 62 hiljade građana – klijenata, odnosno na 200 hiljada ljudi ukupno, jer je za svakog klijenta vezano još dvoje, troje ili četvoro ljudi. Da li je fer, pošteno, solidarno da 200 hiljada građana snosi posledicu ovakve odluke, a da banke obračunaju 20 miliona eura kamate. Ako je to solidarnost, šta je profiterstvo – pitao je Konjević.

Precizirao je da 110 hiljada građana radi za platu ispod 500 eura, a 60 hiljada za ispod 200 eura.

– Od ukupnog broja klijenata koji su tražili moratorijum, 60 hiljada korisnika su građani. Nepošteno i nesolidarno je da će u ova tri mjeseca jedina branša koja će obračunati uvećani prihod biti banke u iznosu od 20 miliona eura. Ovo je treći put da javno pozivam CBCG i Radoja Žugića da izađe javno i kaže koliko će banke da obračunaju kamate tokom moratorijuma. Ako neće, onda je poštenije da podnese ostavku. CBCG kad je ovo predložila nije predstavila građanima da će platiti kamatu, već je Žugić pričao bajke. Situacija u julu neće biti bolja nego u aprilu, a tada će građani početi da plaćaju kamate – rekao je Konjević i dodao da CBCG treba da saopšti koliko će miliona eura kamate biti obračunato tokom moratorijuma.

Moratorijum je jedna od mjera Vlade koja je stupila na snagu prije mjesec dana.

D.M.

---